SRCE ZA VAS PROIZVODI 8 FANTASTIČNIH UKUSA TOPLE ČOKOLADE

Kakaovac ili kakaovo drvo (Theobroma cacao) poreklom je iz Amerike. Odmah nakon osvajanja Novog sveta od strane Kristofora Kolumba, Korteza i Pizara, kakao zrno počinje svoj nezadrživ prodor u Stari svet početkom XVI veka. Zasladjene varijante ksokotlatla (čokoladnog napitka koji su koristile Inke) ubrzo postaju omiljeno piće evropske aristokratije i buržoazije. Jestiva čokolada je pronađena tek početkom XIX veka kada su se švajcarski poslastičari dosetili da u čokoladu dodaju mleko. Tako je nastala mlečna čokolada, ukusna i hranjiva poslastica koju rado jedu i deca i odrasli.
Danas je gotovo nemoguće zamisliti život bez čokolade. Osim što pruža blaženo zadovoljstvo dok se topi u ustima oslobadjajući božanski ukus i miris, čokoladi se pripisuju i mnoga druga svojstva. U čokoladi se krije preko 400 hemijskih supstanci od kojih su najvažniji kofein, teofilin, serotonin, treptofan i anandamin. Ovi sastojci omogućuju veću prohodnost krvnih sudova, blagotvorno deluju na rad srca, uz dokazano antidepresivno, antistresno i diuretičko dejstvo. Mnogi lekari tvrde da je čokolada analgetik za žene i afrodizijak za muškarce.

Španski osvajači su doneli čokoladnu masu u Evropu još 1524. godine, zajedno sa zapanjujućim pričama o mističnim bogovima Centralne i Južne Amerike.
Čokolada je stigla u Francusku 25. oktobra 1615. godine kada se Luj XIII oženio Anom od Austrije, kćerkom Filipa II. Ona je obožavala čokoladu i nosila je sa sobom kud god bi krenula. U 1661. godini Luj XIV se oženio Marija-Terezijom od Austrije za koju se govorilo da ima dve strasti: kralja i čokoladu. Od tada nadalje čokolada je osvojila evropske dvorove i dame plemenitog porekla su se okupljale u salonima i čavrljale uz porcelanske servise sa tečnom toplom čokoladom.
Ubrzo je čokolada postala omiljena poslastica. Najveća gospoda na dvorovima imala su običaj da nose čokoladne bombone u srebrnim i zlatnim džepnim kutijama-bombonjerama.
Kroz istoriju čokolada je smatrana za afrodizijak, pa se pričalo da ju je legendarni Kazanova koristio u funkciji svojih brojnih osvajačkih poduhvata.
Johan Volfgang fon Gete, nemački pesnik, novelista i dramaturg koji je živeo od 1749 do 1832, je toliko strasno uživao u čokoladnom napitku da nije napuštao svoju kuću u Berlinu bez dovoljne zalihe čokolade.